GOLEMO ILINO

Ilino

Denes pod gornoto ime postojat dve sela - Golemo i Malo, odnosno Gorno i Dolno, samo nekolku kilometri oddale~eni edno od drugo; smesteni severozapdno od Bitola, vo Demirhisarsko. Spored so~uvanoto predanie, porano postelo samo edno Ilino, na preminot nare~en Ilinska Crkva koja se nao|a na okolu 3 km juжno od Golemo Ilino. Tamu i denes stoi starata selska crkva. Ottuka seloto se preselilo poradi golemite zulumi {to gi trpelo od vooruжenite arnautski dru`ini, koi doa|ale od oblasta Чermenika. Priota od starata naselba nastanale dve novi - Golemo i Malo Ilino. Ova predanie vo golema mera se potvrduva od raspolo`livata pi{ana dokumentacija. Imeno, dodeka vo popisnite defteri od XV i XVI vek (do vremeto na sultanot Selim II ) e zapi{ano samo edno Ilino, dotoga{ vo bitolskite kadiski sixili, po~nuvaj}i od XVII vek, se sretnuvaat dve takvi sela (Ilineler). Toa uka`uva deka rasleuvaweto na staroto selo i nastanuvaweto na dvete novi treba da se bara vo intervaloto od krajot na XVI do prvite decenii na XVII vek.1

Najstariot izvoren podatok za dervenxiskata (stra`arska) slu`ba na Ilino e od okolu 1445 godina, koga imalo 56 doma}instva i 3 vdovici.2 Ve}e vo 1519 godina brojot na `itelite se poka~il duri na 116 doma}instva i 5 vdovici,3 za vo 1528/29 godina da iznesuva 106 doma}instva, 13 ne`eneti i 4 vdovici.4 Brojќive poka`uvaat deka vo prvite decenii na XVI vek Ilino spa|alo, me|u pogolemite sela vo Makedonija. A potoa sudej}i spored popisot od 1544/1545 godina do{lo do osetno namaluvawe na seloto, bidej}i vo nego bile registrirani samo 32 doma}instva, 5 ne`eneti i 2 vdovici,5 iako ve}e od narednite decenii odnovo do{lo do izvesen podem. Imeno pri popisot od 1568 godina seloto imalo 35 doma}instva, 20 ne`eneti i 1 vdovica.6

Za celoto ova vreme Ilino vleguvalo vo Bitolskata nahija, kako sostaven del na eden od timarite. Na svojot spahija toa mu noseloprihod koj vo 1519 godina iznesuval 1.309 ak~iwa, vo 1528 godina - 2.809 ak~iwa, a vo 1544/1545 godina - 5.724 ak~iwa.

Kako dervenxisko selo imalo zada~a da go ~uva patoto ,,koj vodi od Demir Hisar7 za Debar".8 Vsu{nost toa bil samo del od zna~ajnata arterija {to go vrzuvala Carigrad so Albanija. Dervenxiskata stra`a bezdrugo bila psotavuva na prohodot Ilinska crkva, kade {to minuva spomenatiot pat, doa|aj}i od Prilep i Жeleznec i prodol`uvaj}i na Elbasan i Dra~. Na ovoj pat patnicite mu davale prednost bidej}i bil pokus od onoj preku Ohrid i Bitola.9 Patot minuval kraj starotо selo, {to zna~i me|u Golemi i Malo Ilino.10

Vo Golemo Ilino se u{te `ivee predanieto za dervenxiskata slu`ba. Se raska`uva deka vo tursko selanite kraj ,,Drumot" (ili Dervenot) postavuvale stra`a, koja trebalo da gi zaшtitуva patnicite {to so karvani odele za Elbasan i obratno. Vo zamena za taa slu`ba tie oslobodeno oд ,,danok". Se pomni i toa deka ,,na mestoto kade {to udiral tapanot" podocna bila izgradena turska kula - stra`arnica. Osven toa m. Ilinska Crkva, kraj patot postoi m. Stra`a, koe verojatno e, isto taka, vo vrska so dervenxiskta slu`ba.

Kon sredinata na XVI vek bila sprovedena reorganizacija na dervenxiskata slu`ba, taka {to za nejzinot natamo{no vr{ewe bile opredeleni 30 lica.11

Za potrebite na trgovcite i drugite patnici kraj staroto Ilino postoel an, poradi {to toa mesto i denes go vikaat ,, An~eto".

---

[1] I na tri mesta vo pomenikot na manastirot Slep~e ( Demirhisarsko) e zapi{ano kako edna naselba Iliino. SeliÈev, A., Makedonskie kodiki XVI-XVIII vekov, Sofi®, 1933, s. 63.

[2] Tapu defteri,№ 988, nenumerireano.

[3] T.d., № 73., fot. br. 74.

[4] T.d., № 149., fot. br.233.

[5] T.d., № 232., fot. br.154.;T.d., № 217., fot. br.45, Sepak izgleda fakti~kata brojna sostojba bila mnogu poinakva, odnosno sli~na na onaa od predhodniot popis. Vo toa ne uveruva visinata na godi{niot prihod na sphijata na seloto, koj ovoj pat dostignuval suma od 5.724 ak~iwa, {to pretstavuva dotoga{ najgolem iznos. Te{ko e da se veruva deka tolkav prihod bil dobien samo od navedeniot broj doma}instva.

[6] T.d., № 182, 56; T.d., № 722, 109-110.

[7] Odnosno gradot Demir Hisar vo Isto~na Makedonija, vo Еgejskiot del na Makedonija

[8] KÍn~ov.V.Orohidrografi® na Makedoni®. Plovdiv,1911, s. 13

[9] Isto.

[10] Odebele`uvaj}i go pravecot na ovoj pat poznatiot revolucioner \. Petrov naveduva deka toj vrvi preku preminot pod Ilinska Planina, na mestoto kade {to taa se vika Ilinska Crkva a pri s. Izdeglavje se soedinuva so ki~evskiot, od kade {to izleguva vo Ohridsko Pole.(Petrov.\.Materiali po izu~vanieto na Makedoni®, Sofi®, 1896, s. 117.) No sepak se ~ini deka porano ovoj pat ne izleguval na Izdeglavje, tuku na Botunskite anovi, kaj s. Botun.

[11] T.d., № 232., fot. br.262.

извадок од
Александар Стојановски, Дервенџиството во Македонија
(докторска дисертација)Скопје,1974, с.202-203